Zagrade

Iako su bit­no češ­će pri­mje­ri­ce u mate­ma­ti­ci, zagra­de su i reče­nič­ni i pra­vo­pis­ni znak. Upo­treb­lja­va­ju se oble ( ), kose / /, ugla­te [ ] i viti­čas­te { }, no oble su naj­češ­će u uporabi.

Pri pisa­nju zagra­da nema odvi­še pra­vi­la, a i ona se uglav­nom rav­na­ju pre­ma smis­lu i potre­bi (kada su potreb­ne, zagra­de jed­nos­tav­no tre­ba upo­tri­je­bi­ti). Možda je dobro spo­me­nu­ti da se ispred njih ne piše zarez (ako se on tre­ba pisa­ti), nego se on stav­lja nakon zatva­ra­nja zagrada.

Ako budeš došao, vidjet ćemo se.

Ako budeš došao (a valj­da budeš), vidjet ćemo se.

Ako budeš došao, (a valj­da budeš) vidjet ćemo se.

No una­toč pri­lič­noj slo­bo­di pri nji­ho­vu upo­treb­lja­va­nju, čes­to se gri­je­ši pri samom pisa­nju. Naime nakon otva­ra­nja zagra­de, kao ni pri­je nje­zi­na zatva­ra­nja, ne piše se razmak.

Dak­le umjes­to rečenica:

Zagra­de uvi­jek dola­ze u paru ( jed­na otvo­re­na, dru­ga zatvorena ).

Zagra­da ima više vrsta ( no naj­češ­će su oble ).

tre­ba­lo bi pisati:

Zagra­de uvi­jek dola­ze u paru (jed­na otvo­re­na, dru­ga zatvorena).

Zagra­da ima više vrsta (no naj­češ­će su oble).