E‑mail, emajl, imejl, mejl…

Riječ je narav­no o kra­ćem nazi­vu za elek­tro­nič­ku poštu. U hrvat­sko­me stan­dard­nom jezi­ku kao kra­ći je naziv naj­bo­lje upo­tri­je­bi­ti obli­ke e‑pošta, e‑adresa, e‑poruka ili e‑pismo, ovis­no o smislu.

Pro­vje­ri e‑poštu.

Zapi­ši mi svo­ju e‑adresu.

Poša­lji mu e‑poruku.

Svi ovi izra­zi zamje­nju­ju engle­ski izraz e‑mail, pri čemu je vid­lji­vo da je naš jezik ponu­dio pre­ciz­ni­ju podje­lu zna­če­nja od izvor­no­ga izraza.

Una­toč nave­de­no­mu, u govo­ru je vrlo čest i engle­ski izraz, s kojim je teško iza­ći na kraj kada ga tre­ba zapi­sa­ti. To može­mo uči­ni­ti na dva osnov­na nači­na: kao stra­ni izraz ili kao posuđenicu.

Kada ovaj izraz zapi­su­je­mo kao stra­ni oblik, piše­mo ga izvor­no (e‑mail), i to kur­zi­vom, a ako nam kur­ziv nije dos­tu­pan, može­mo upo­tri­je­bi­ti i navodnike.

Vrlo je vje­ro­jat­no da će ovaj izraz s vre­me­nom pos­ta­ti posu­đe­ni­ca, kao što su to već pos­ta­le podri­je­tlom engle­ske ime­ni­ce vikend (pre­ma weekend), dizajn (pre­ma design), imidž (pre­ma ima­ge), kodek (pre­ma codec), torent (pre­ma tor­rent)… Dak­le počet ćemo ga pisa­ti fone­ti­zi­ra­no. Pri­tom je zanim­lji­vo da smo u izgo­vo­ru ispus­ti­li kra­ti­cu e, koja zna­či elek­tro­nič­ki (to jest elec­tro­nic), pa taj pojam kod nas pos­ta­je mejl. Da je ova riječ čes­ta u upo­tre­bi, svje­do­či i činje­ni­ca da smo od nje nači­ni­li i gla­gol mej­la­ti. Ipak, valja­lo bi vodi­ti raču­na o tome da ima­mo i svo­je izra­ze i ne dopus­ti­ti posu­đe­ni­ci da ih potisne.

Ilus­tra­ci­ja: Tor­sten Det­tlaff, Pexels