Kožni, kožnat, kožast

I dok se kod pri­dje­va papir­ni i papir­nat bez većih pro­ble­ma mogla napra­vi­ti zna­čenj­ska podje­la, kod pri­dje­va kož­ni, kož­nat (odre­đe­ni oblik kož­na­ti) te kožast (kožas­ti) to je već teže. Jezič­na lite­ra­tu­ra ni u proš­los­ti nije bila jedins­tve­na u pri­da­va­nju zna­če­nja ovim pri­dje­vi­ma, a čini se da ni danas ne pos­to­ji kon­sen­zus oko toga.

U novi­je se vri­je­me pro­bi­ja zna­čenj­ska podje­la pre­ma kojoj odnos­ni pri­djev kož­ni zna­či „koji se odno­si na kožu” (kož­na bolest, kož­na infek­ci­ja, kož­ni osip, kož­na indus­tri­ja…), dok gra­div­ni pri­djev kož­nat zna­či „koji je (nači­njen) od kože” (kož­na­ta tor­ba, kož­na­to sje­da­lo, kož­na­to reme­nje, kož­na­te ruka­vi­ce…). Doda­je se kat­kad i pri­djev kožast, sa zna­če­njem „koji je poput kože”. On je u upo­tre­bi vrlo rije­dak i više je teorij­ska moguć­nost: kožas­ta tor­ba mogla bi tako biti tor­ba od umjet­ne kože.

No kod ove podje­le pos­to­je pro­ble­mi. Naj­pri­je, govor­ni­ci je vrlo sla­bo pri­hva­ća­ju − čini se da u svi­jes­ti govor­ni­ka pri­djev kož­ni ima šire zna­če­nje i obu­hva­ća i nave­de­no zna­če­nje pri­dje­va kož­nat, pa su tako izra­zi poput kož­na tor­ba bit­no češ­ći od kož­na­ta tor­ba. S dru­ge stra­ne, kons­truk­ci­je poput kož­na­ta bolest ili kož­na­ta infek­ci­ja uop­će ne postoje.

Nada­lje, čini se da se u medi­ci­ni (i srod­nim znans­tve­nim podru­čji­ma) uop­će ne upo­treb­lja­va pri­djev kož­nat. Naime ne pos­to­je sin­tag­me poput kož­na­ti nabo­ri, kož­na­to tki­vo ili kož­na­ti zalis­tak (nego su kož­ni nabo­ri, kož­no tki­vo ili kož­ni zalis­tak). Zna­či li to da pri­djev kož­ni ipak zna­či i „koji se sas­to­ji od kože, koji je od kože”?

Kao što vidi­mo, ovu se novi­ja podje­la može tek dije­lom pro­ves­ti, a i taj se dio u prak­si nedo­volj­no čes­to ostva­ru­je. (Pri­je samo dese­tak godi­na pri­dje­vu kož­ni pri­da­va­lo se zna­če­nje „koji je od kože”, a pri­dje­vu kož­nat „koji je poput kože”!) Hoće li ova nova podje­la uis­ti­nu zaži­vje­ti ili će pri­djev kož­ni pot­pu­no zami­je­ni­ti pri­djev kož­nat, kao što se sada čini, saz­nat ćemo tek u budućnosti.

Valja razu­mje­ti da se nor­ma u ovak­vim slu­ča­je­vi­ma nala­zi u pri­lič­no neza­vid­noj situ­aci­ji. S jed­ne stra­ne pos­to­ji potre­ba da se zna­če­nja jed­noz­nač­no i nedvo­smis­le­no raz­dvo­je, a opet se čini da je tak­vu podje­lu nemo­gu­će u pot­pu­nos­ti pro­ves­ti. Povrh toga, govor­ni­ci ne pri­hva­ća­ju ola­ko nove pri­jed­lo­ge, što je i razum­lji­vo s obzi­rom na to da se u našem jezi­ku nepres­ta­no nešto mije­nja, a sus­tav je una­toč tomu pri­lič­no neuređen.

Ilus­tra­ci­ja: Kons­tan­tin Evdo­ki­mov, Unsplash