Kroz

Pri­jed­log kroz ima više zna­če­nja, no ponaj­pri­je govo­ri­mo o pros­tor­nom zna­če­nju − naime izri­če put ili smjer kre­ta­nja (iza­ći kroz vra­ta, pro­ći kroz tunel, pogle­da­ti kroz pro­zor, ali i puto­va­ti kroz vri­je­me ili vodič kroz zani­ma­nja).

Ne pre­po­ru­ču­je se nje­go­va upo­tre­ba za izri­ca­nje nači­na ili sred­stva − u tim je slu­ča­je­vi­ma bolje upo­tri­je­bi­ti instrumental:

To će se regu­li­ra­ti kroz dodat­ne odred­be. > To će se regu­li­ra­ti dodat­nim odredbama.

Uvje­ra­vao me kroz raz­go­vor. > Uvje­ra­vao me razgovorom.

Una­toč načel­nim pre­po­ru­ka­ma način­sko se zna­če­nje izri­če u nekim usta­lje­nim izra­zi­ma poput kroz smi­jeh, kroz suze, kroz plač... Ove izra­ze karak­te­ri­zi­ra uspo­red­nost odvi­ja­nja rad­nje s dru­gom gla­gol­skom rad­njom, no sami se ne mogu zami­je­ni­ti ins­tru­men­ta­lom, a da im se pri­tom ne pro­mi­je­ni značenje:

Poz­dra­vi­la ga je kroz smi­jeh. − izrek­la je poz­drav smi­ju­ći se

Poz­dra­vi­la ga je smi­je­hom. − nije izrek­la poz­drav, nego mu se nasmi­je­ši­la u znak pozdrava

Odgo­vo­ri­la mu je kroz suze. − odgo­vo­ri­la mu je dok je plakala

Odgo­vo­ri­la mu je suza­ma. − odgo­vo­ri­la mu je tako da je zaplakala.

Valja izbje­ga­va­ti i upo­tre­bu ovog pri­jed­lo­ga u vre­men­skom zna­če­nju. U tom ga se kon­tek­s­tu može zami­je­ni­ti pri­jed­lo­zi­ma tije­kom ili za:

bit­ke kroz povi­jest > bit­ke tije­kom povijesti

Sti­ći ću kroz pola sata. > Sti­ći ću za pola sata.

Pri­jed­lo­gu kroz može­mo doda­ti nave­zak a kad slje­de­ća riječ poči­nje gla­so­vi­ma s, z, š ili ž.

gla­vom kro­za zid = gla­vom kroz zid

govo­ri­ti kro­za san = govo­ri­ti kroz san

Oblik kro­za valja upo­tri­je­bi­ti kada ga sli­je­de nena­gla­še­ni zamje­nič­ki oblici:

Gle­da­la je kroz me. > Gle­da­la je kro­za me. ili Gle­da­la je kroz mene.