Zahlađenje i zahladnjenje ili zahladiti i zahladnjeti − glagoli na ‑iti/-jeti (4. dio)

S gla­gol­skim ime­ni­ca­ma zahla­đe­nje i zahlad­nje­nje pra­va je zbr­ka, a s gla­go­li­ma od kojih su nas­ta­le još i veća.

Raz­li­ka izme­đu ovih ime­ni­ca objaš­nja­va se tako da se kaže da je ime­ni­ca zahla­đe­nje nas­ta­la pre­ma gla­go­lu zahla­di­ti, a ime­ni­ca zahlad­nje­nje pre­ma gla­go­lu zahlad­nje­ti. Nada­lje se kaže da gla­gol zahla­di­ti zna­či „uči­ni­ti koga ili što hlad­nim”, a zahlad­nje­ti „pos­ta­ti hladnim/hladnijim”. Navo­di se i slič­nost s gla­go­li­ma na ‑iti i ‑jeti nas­ta­li­ma pre­ma istim osno­va­ma (crve­ni­ti i crve­nje­ti).

Tako se naj­češ­će govo­ri o zahla­đe­nju odno­sa u vezi (jer smo odno­se uči­ni­li hlad­ni­ji­ma), odnos­no o glo­bal­nom zahlad­nje­nju ili o naglom zahlad­nje­nju (jer je vri­je­me pos­ta­lo hlad­no ili hlad­ni­je). No možda bi i zahlad­nje­nje u vezi dola­zi­lo u obzir (ako su odno­si sami s vre­me­nom pos­ta­li hladniji)?

S obzi­rom na to da nije naj­jed­nos­tav­ni­ja, vidjet ćemo hoće li ova podje­la zaži­vje­ti. Narav­no, ovo je „služ­be­na” podje­la, no to nije raz­log da je se ne preispituje.

Naj­pri­je zbu­nju­je to što gla­go­li zahla­di­ti i zahlad­nje­ti nema­ju istu osno­vu (hlad- i hladn-), a zna­čenj­ski su par. Pri­mje­ri­ce sli­čan zna­čenj­ski par izglad­ni­ti i izglad­nje­ti ima istu osno­vu: izgladn- (nisu izgla­di­ti i izglad­nje­ti). S obzi­rom na to da je ovo neuobi­ča­je­no, i u upo­tre­bi i u pri­ruč­ni­ci­ma poja­vi­li su se i gla­go­li zahlad­ni­ti i zahla­dje­ti! Narav­no da je vrlo teško zna­če­nje podi­je­li­ti na sva četi­ri gla­go­la, što­vi­še, ima­mo više gla­gol­skih obli­ka nego zna­če­nja! No isti pro­blem pos­to­ji i s osnov­nim gla­go­li­ma: naj­češ­će se jav­lja­ju obli­ci hla­di­ti („čini­ti da što bude hlad­no”) i hlad­nje­ti („pos­ta­ja­ti hla­dan”). Oči­to je da se ni oni ne tvo­re od iste osnove.

Važ­no je istak­nu­ti i da gla­gol­ski par­nja­ci na ‑iti i ‑jeti ima­ju jed­na­ke gla­gol­ske ime­ni­ce koje obu­hva­ća­ju zna­če­nje koje je u osno­vi oba gla­go­la: crve­nje­nje je i pre­ma crve­ni­ti i pre­ma crve­nje­ti, oslab­lje­nje je i pre­ma osla­bje­ti i pre­ma osla­bi­ti. Zašto ima­mo i zahla­đe­nje i zahlad­nje­nje? Pro­blem je i s ime­ni­com u zna­če­nju „uči­ni­ti hlad­nim”. Pri ovak­voj se podje­li ona redo­vi­to veže uz odno­se, no pri­tom je smet­nu­to s uma da je u tom kon­tek­s­tu riječ o pre­ne­se­nom zna­če­nju. Ako je zna­če­nje pre­ne­se­no, oblik mora biti jed­nak obli­ku s osnov­nim zna­če­njem. Dak­le valja­lo bi pre­is­pi­ta­ti tre­ba­ju li nam uis­ti­nu dvi­je gla­gol­ske imenice.

Nije nevaž­na ni činje­ni­ca da se ime­ni­ca zahla­đe­nje neko­li­ko puta češ­će upo­treb­lja­va u zna­če­nju dola­ska hlad­ni­jeg vre­me­na od ime­ni­ce zahlad­nje­nje (koju nor­ma­tiv­ni pri­ruč­ni­ci pre­po­ru­ču­ju u tom značenju).

Dru­gim rije­či­ma, možda bi tre­ba­lo pro­vje­ri­ti cije­lu podje­lu. Tre­ba­ju li nam dva gla­go­la? Ako tre­ba­ju, nije li bolje upo­tri­je­bi­ti par s istom osno­vom (zahla­di­ti i zahla­dje­ti ili zahlad­ni­ti i zahlad­nje­ti)? Koli­ko je to god inter­ven­ci­ja u tra­di­ci­ju, i upo­tre­ba četi­ri­ju obli­ka koji­ma se ne mogu pri­da­ti zna­če­nja slič­na je inter­ven­ci­ja. Te na kra­ju, tre­ba­ju li nam dvi­je gla­gol­ske ime­ni­ce una­toč tomu što osta­li gla­gol­ski paro­vi na ‑iti/-jeti ima­ju samo jednu?

Ilus­tra­ci­ja: Eber­hard Gro­s­sgas­te­iger, Pexels