Datum ili nadnevak

Dan, mje­sec i godi­na zajed­no čine datum ili nad­ne­vak.

Nad­ne­vak je naša riječ za datum, koji je ina­če podri­je­tlom iz latin­skog jezi­ka. Oblik nad­ne­vak nas­tao je kom­bi­na­ci­jom rije­či na i dan. Ime­ni­ca dan u pras­la­ven­skom i sta­ros­la­ven­skom jezi­ku gla­si­la je dьnь. Pre­ma tom su nomi­na­ti­vu nas­ta­le osno­ve dьn-, odnos­no dn-, a od njih su se izme­đu osta­lih tvo­ri­li i geni­tiv­ni obli­ci dne i dne­vi, koji se nala­ze u osno­vi izve­de­ni­ca poput: pod­ne, dnev­no, dnev­ni­ca, dnev­nik, sva­kod­ne­vi­ca, nad­ne­vak...

Danas se obli­ci ime­ni­ce dan pre­ma osno­vi dn- više ne upo­treb­lja­va­ju (svi se suvre­me­ni obli­ci tvo­re pre­ma osno­vi dan-: dan, dana, danu, dani, dani­ma…).

Iako bi se moglo pomis­li­ti da je nad­ne­vak novo­tvo­re­ni­ca, on je zapra­vo oživ­lje­ni­ca − riječ koja je iz aktiv­nog lek­si­ka preš­la u pasiv­ni, a onda se pono­vo vratila.

Sama činje­ni­ca da ima­mo dvi­je rije­či ne zna­či da jed­nu tre­ba zamje­nji­va­ti dru­gom: datum je riječ koja je pot­pu­no uklop­lje­na u hrvat­ski jezik i ne tre­ba je zamje­nji­va­ti − jed­nos­tav­no ima­mo dva izra­za i moguć­nost izbo­ra te može­mo upo­tri­je­bi­ti oblik koji želi­mo, a smi­je­mo ih i kombinirati.