Zapisivanje datuma ili nadnevka

Pri zapi­si­va­nju datu­ma valja pri­pa­zi­ti na neko­li­ko stvari.

Dan je red­ni broj (uvi­jek zavr­ša­va toč­kom) i zapi­su­je­mo ga arap­skim broj­ka­ma. Iza nje­ga dola­zi raz­mak, a ispred se ne piše nula. (Nula se piše iznim­no, na pri­mjer da bi se spri­je­či­la moguć­nost kri­vo­tvo­re­nja nad­nev­ka ili kad je pri pro­gra­mi­ra­nju za nje­gov upis pre­dvi­đen toč­no odre­đen broj znakova.)

S pisa­njem mje­se­ci ima­mo malo više pro­ble­ma. Uobi­ča­je­no je da se ime mje­se­ca zapi­su­je rije­čju, to jest slo­vi­ma, no kada pos­to­ji potre­ba, može se pisa­ti i broj­ka­ma. Pri zapi­si­va­nju ime­na mje­se­ca nuž­no je upo­zo­ri­ti na dvi­je stva­ri: ime mje­se­ca unu­tar datu­ma uvi­jek je u geni­ti­vu i piše se isklju­či­vo malim počet­nim slo­vom. Zašto uop­će geni­tiv? Datum kakav ina­če poz­na­je­mo, pri­mje­ri­ce 17. srp­nja 2012., zapra­vo je skra­će­ni oblik izra­za „17. dan mje­se­ca srp­nja 2012. godi­ne” ili „17. dana mje­se­ca srp­nja 2012. godi­ne”. Kada se ime mje­se­ca zapi­su­je slo­vi­ma, iza nje­ga se nika­da ne piše ni toč­ka ni zarez, samo se ostav­lja praznina.

Ako mje­sec zapi­su­je­mo broj­kom, može­mo bira­ti izme­đu arap­skih i rim­skih. Iza broj­ke dola­zi toč­ka i praz­ni­na. Kad je red­ni broj mje­se­ca jed­noz­na­men­kas­ti broj, nulu ispred piše­mo samo u iznim­nim slučajevima.

Godi­ne se unu­tar datu­ma zapi­su­ju isklju­či­vo arap­skim brojkama.

Dak­le, nad­ne­vak bismo tre­ba­li pisa­ti na jedan od slje­de­ćih načina:

17. srp­nja 2012.          17. 7. 2012.          17. VII. 2012.