Konobarev ili konobarov

Ime­ni­ce muškog roda koje zavr­ša­va­ju sku­pom ‑ar i ozna­ču­ju vrši­te­lja neke rad­nje mogu ima­ti dvos­tru­ke obli­ke za ins­tru­men­tal jed­ni­ne (-em i ‑om) te za posvoj­ni pri­djev (-ev i ‑ov). Naime nekoć je to r bilo nep­ča­no i dola­zi­lo je do pri­je­gla­sa (otud ‑em i ‑ev), no danas nep­ča­no r ne pos­to­ji pa nema ni pri­je­gla­sa (dak­le iza gla­sa r na kra­ju osno­ve obič­no dola­zi ‑om i ‑ov). Ove su ime­ni­ce ipak zadr­ža­le oba nastavka/sufiksa i svi se ti obli­ci sma­tra­ju dobri­ma (kono­ba­rem i kono­ba­rom, kono­ba­rev i kono­ba­rov; zla­ta­rem i zla­ta­rom, zla­ta­rev i zla­ta­rov; zuba­rem i zuba­rom, zuba­rev i zuba­rov…).

Ime­ni­ca car sma­tra se iznim­kom od ovog pra­vi­la: u upo­tre­bi su prev­la­da­li obli­ci carem, care­vi i carev, a i nor­ma­tiv­ni pri­ruč­ni­ci dopu­šta­ju uglav­nom samo njih.

Koli­ko nam je poz­na­to, ne pos­to­ji sus­tav­ni­je istra­ži­va­nje učes­ta­los­ti obli­ka s pri­je­gla­som i bez nje­ga kod ovih ime­ni­ca, no pri pro­uča­va­nju kor­pu­sa za ovaj čla­nak pri­mi­je­ti­li smo da su obli­ci bez pri­je­gla­sa (dak­le s ‑om i ‑ov) u upo­tre­bi ipak češ­ći. I to je zapra­vo logič­no jer su nave­de­ni obli­ci „sus­tav­ni­ji” u kon­tek­s­tu osta­lih ime­ni­ca muškog roda koje zavr­ša­va­ju na ‑r i ozna­ču­ju vrši­te­lja neke rad­nje. Naime ime­ni­ce koje zavr­ša­va­ju na ‑er, ‑ir, ‑or ili ‑ur ins­tru­men­tal jed­ni­ne i posvoj­ni pri­djev tvo­re bez pri­je­gla­sa (ser­vi­se­rom, pas­ti­rov, amba­sa­do­rom, tru­ba­du­rov).

Ilus­tra­ci­ja: Alexas_Fotos, Pixa­bay